Република Србија
ПРИВРЕДНИ СУД У УЖИЦУ
Наде Матић 6.
Жалба:
на Решење Посл.Бр.1. Ив.1917/2011
Поштовани,
Од Привредног суда у Ужицу добио сам решење о извршењу Ив 1917/11, од 20.10.2011., судија Миловић Манојле, на које сам уложио приговор који је исти суд одбио (Решење Посл.Бр.1. Ив.1917/2011).
У свом приговору једино што сам захтевао да ми суд достави документацију на ћириличном писму, и навео сам да ћу после тога изнети доказе везане за потраживање које поверилац „НИЛ Керамика „ у стечају,наводно има према мојој фирми Т.Р.Керамика 031.
Образложење:
Устав Републике Србије јасно каже да је у Србији у званичној употреби српски језик и ћирилично писмо, даље према члану 6.ЗПП-а који се сагласно одредби чл.10 ЗИО сходно примењује и у поступку извршења и обезбеђења парнични поступак се води на српском језику екавског или ијекавског изговора и у том поступку се користи ћирилично писмо, а латинично писмо у складу са уставом и законом. Странке и други учесници имају право да се служе својим језиком и писмом, у складу са одредбама закона.
Ја сам се родио у Србији,родитељи су ми Срби, брат ми је Србин, ама баш сви у фамилији су Срби, само је покојна ујна , Бог да јој душу прости била Хрватица, и сходно овим подацима, простом дедукцијом долазимо до закључка да сам и ја Србин.Имам и држављанство Републике Србије уколико је то податак који је битан за овај процес. Опет применивши дедукцију(закључак добијен , изведен из општих судова, закључивање од општег ка појединачном ) долазимо до закључка да ми је српски матерњи језик, и самим тим, ћирилица је писмо којим пишем. Судија Миловић наводи да нисам доставио доказ којим би доказао да не знам латиницу. У овом случају судија занемарује једну просту чињеницу да је то физички апсолутно немогуће, мислим да у историји човечанства нико никад није доказивао да нешто не зна. Како се то доказује? Ајде дајте Ви мени доказ да не знате јапански!Јесу наши фудбалери више пута доказали да ништа не знају, али њихова намера је била апсолутно супротна, они су покушали да докажу да нешто знају. Мене занима који је то доказ могуће доставити да ја не знам латиницу. Баш ме занима где се такав доказ вади, код доктора, у основној, средњој школи, код попа, САНУ,Европске комисије, да их не издаје можда моја прија Душанка, која то институција издаје потврде да неко не зна латиницу? Молим Вас да ме обавестите и ја ћу похитати да извадим ту потврду и доставићу је суду брже од неутрина( то су оне честице за које кажу да су брже од светлости). Сходно претходном ја могу своју одбрану изнети на клингонским језику, а судија Миловић и адвокат Зоран Павловић нек докажу да га не знају. Клингонски језик постоји, постоји његово писмо, постоји верзија Гугла на њему( и то је направљена пре српске), ако узмемо у обзир да ја имам завршену само средњу школу а горе наведена двојица факултет, логично је да они знају више од мене. Самим тим требало би да знају и дотични клингонски језик. А опет и ако знам латиницу, као што знам и неколико светских језика, између осталог чак сам учио и персијски језик,могу и на њему да изнесем своје ставове,то не мења чињеницу да је Уставом Републике Србије одређено да је званично писмо у Србији ћирилично, и да суд и адвокат Зоран Павловић морају поштовати тај исти Устав Србије, који је подсетићу вас највиши правни акт једне земље, у овом случају драге наше Србије, коју ја, на моју велику жалост, неизмерно волим. МОЈЕ ЈЕ ПРАВО, ДА ДОБИЈЕМ СУДСКЕ СПИСЕ НА СВОМ ЈЕЗИКУ И СВОМ ПИСМУ!
Даље, позвао бих се на решење Основног Суда у Ужицу Ипв(Ив)15/11, од 08.11.2011. већа судија састављеног од судија Ружице Петрић, председника већа, и судија Видосаве Даниловић и Зорана Миловановића, чланова већа, који су у истој оваквој ситуацији у спору који сам водио са Телекомом Србије уважили моју аргументацију и због питања писма вратили поступак на почетак.
Предлажем:
Да се поступак врати на почетак, да ми се доставе списи на ћириличном писму, да се одбаци одлука о плаћању судске таксе јер није моја кривица, што адвокат Павловић и судија Миловић нису поштовали закон, устав и моја права тако да би они требали да плате те трошкове. Нисам ја прекршио закон, судија јесте, па је немогуће да ја треба да плаћам трошкове, као што их нећу ни платити. Додатни разлог је чињеница да нисам имао прилику да доставим доказе да то потраживање не постоји, што ћу урадити када суђење вратите на почетак.
Такође,да се Судија Манојле Миловић врати у студентску клупу како би научио уставно право и обавестио се о томе шта пише о уставу. Морам да се вратим на то да нисам доставио доказ да не знам латиницу, судија Миловић мора сносити последице једне тако изговорене глупости, казну одаберите сами, предлажем часове Логике.Часови граматике би такође били врло корисни...
Мени Устав и закон гарантују право и диктирају обавезу да користим ћирилично писмо, ниједан документ који је писан на латиници ја не читам и углавном га одмах бацим. Тако нисам читао предлог за извршење извршног повериоца и са таквом праксом ћу наставити.
Радо ћу Вас подсетити да је Ћирилица као писмо део идентитета нашег народа, наше циви- лизацијско достигнуће, једино писмо у свету код кога је примењен Аделунгов принцип, једно слово -један глас, славни британски писац Џорџ Бернард Шо га је сматрао најсавршенијим на свету и оставио је новчани фонд који ће бити додељен ономе ко енглеско писмо реформише по угледу на српску ћирилицу, и срамота је за Суд да ја на овакав начин морам да браним своје право а то је да се у својој земљи споразумевам на свом језику и на свом писму! Такође, подсетићу Вас да сам се 11.01.1997. чашћу и животом заклео да ћу чувати уставни поредак ове земље и да намеравам да своју заклетву испуним.
Извињавам се ако се прекорачио границе доброг укуса, али ми је заиста више мука да ја државне органе уводим у ред, (ово говорим из искуства), нажалост међу судијама постоји много људи који нису достојни те функције, чиме каљају образ те изузетно часне професије, коју ја искрено и дубоко поштујем.
Трошковник:
10 000 динара (за приговор који је судија Миловић одбацио и овај сада који ћете Ви прихватити)
Бр.текућег рачуна 245150010182231817 (Бојан Савић)
Бр.жиро рачуна Т.Р.Керамика -031: 245-17322-60
Рок за уплату је осам дана, уколике не уплатите трошкове у наведеном року бићу принуђен да извршим наплату принудним путем.
С’ поштовањем
Бојан Савић
Ово је од речи до речи копија моје жалбе коју је суд прихватио!